Zašto je bolje trenirati u paru

Zašto je bolje trenirati u paru

Čovek, kao socijalno biće, večito traga za društvom što može biti opravdano na više načina. Koje god se opravdanje uzelo u obzir, poenta svakako ostaje da uzajamna i međusobna korist društva ima i te kakvih prednosti. Prednost može biti međusobna podrška, preispitivanje sebe i svog načina življenja ili pak razočarenje iz koga će se izvući pouka. Uticaj društva kao i uticaj na društvo može se odraziti na svaku sferu života. Hajde da bolje sagledamo te uticaje na sferu zdravlja i fizičke aktivnosti.  
Zabava – Opšte je poznata činjenica da sami sebi brzo dosadimo, zar ne? U koliko se zabavljaš na treningu, uvek ćeš poželeti da se vratiš. Motivacija – Koliko puta se dogodilo da si baš od ovog ponedeljka rešila da počneš sa vežbanjem ali je nešto iskrslo? To nešto se svakoga puta učini mnogo bitnijim od tamo nekih vežbi, ali zapravo je mnogo lakše odustati nego boriti se. Eto prve prednosti treniranja u paru! Kada se sa nekime nešto dogovoriš ili nešto obećaš onda to prerasta u obavezu koja će prevazići sopstvene sitne izgovore. Taj osećaj obaveze učiniće te redovnom na treninzima a samim tim ostvarićeš i bolje rezultate. Pomeranje sopstvenih limita – U ljudskoj je prirodi da ne želimo da baš mi budemo ta slabija karika u lošijoj formi ili kondiciji. Samim time težićemo ka napretku i uvek nastojati da prevaziđemo sami sebe. Treniranjem u paru konstantno ćeš pored sebe imati motivaciju i podsetnik na ono što želiš da postigneš a to će te sprečiti da odustaneš.  
Korekcija – Kada vežbaš u paru, sasvim je prirodno da se uočavaju greške prilikom izvođenja vežbi i međusobno korigovanje. Naravno, svrha ovog elementa nije da se neko oseti loše ili neuspešno već da trening postane pravilniji, kvalitetniji a samim time i efikasniji. Pohvale – Nakon napornog truda na trenngu nema ničega lepšeg od prateće pohvale. Upravo zbog toga se ne treba ustručavati u uzajamnim pohvalama i komplimentima. Podižite jedna drugoj ego. Zdravo je. Obaveza – Redovnim treniranjem i istrajanjem u tim treninzima, vremenom se stvara prirodna potreba i tela i uma za fizičkom aktivnošću. Trening prestaje da bude moranje i postaje zdrava navika koju smo ( svesno ili podsvesno) implementirali u svoj način života.